U poslednjih nekoliko godina, Srbija je suočena sa alarmantnim pomorom ptica, posebno onih koje su zaštićene zakonom ili lovostajem. Najnoviji slučaj desio se u martu 2024. godine, kada su članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pronašli više od 800 mrtvih ptica na oranicama kod kikindskog sela Nakovo. Među njima je bilo najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu.

Šta je uzrok pomora?

Iako još nije zvanično potvrđeno, sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje ptica, što treba da bude dokazano laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu. Pretpostavlja se da su ptice pronašle i pojele zatrovane mamke koji su im postali poslednji obrok. Ovi mamci su verovatno bili namenjeni glodarima koji prave štetu na usevima, ali su nažalost nastradale i ptice koje se hrane insektima i semenima biljaka na poljima.

Koje su posledice pomora?

Pomor ptica nije samo ekološka katastrofa, već i ozbiljna pretnja za biodiverzitet i zdravlje ljudi. Ptice su važan deo prirodnog lanca ishrane i imaju ulogu u kontroli populacije štetočina, oprašivanju biljaka i rasprostranjenju semena. Gubitak velikog broja ptica može da poremeti ravnotežu u ekosistemu i dovede do pojave novih bolesti i šteta na usevima.

Pored toga, trovanje ptica može da ugrozi i druge životinje koje se hrane njihovim leševima, kao što su orlovi, lisice, psi i mačke. Posebno je zabrinjavajuće što je u blizini mesta pomora pronađeno gnezdo orlova krstaša, retke i ugrožene vrste koja je simbol Srbije. Ornitolozi strahuju da bi orlovi mogli da se otruju ako pojedu otrovane ptice, što bi bilo katastrofalno za njihov opstanak.

Kako sprečiti pomor?

Da bi se sprečio dalji pomor ptica, potrebno je da se preduzmu hitne mere za zaštitu životne sredine i sprovođenje zakona. Pre svega, potrebno je da se zabrani upotreba otrova za suzbijanje glodara na otvorenim prostorima, jer oni nisu selektivni i mogu da ubiju i druge životinje. Umesto toga, treba primenjivati alternativne metode kontrole glodara, kao što su mehaničke zamke, biološki preparati ili prirodni predatori.

Takođe, potrebno je da se pojača nadzor nad poljoprivrednim gazdinstvima i da se kazne oni koji nepravilno koriste otrove ili krše propise o zaštiti ptica. Zakon o zaštiti prirode Srbije predviđa kazne od 50.000 do 150.000 dinara za fizička lica i od 500.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica koja ugrožavaju ili uništavaju zaštićene vrste. Međutim, ovaj zakon se često ne primenjuje u praksi, pa je potrebno da se poveća svest i odgovornost građana i institucija o značaju očuvanja prirodnih resursa.

Kako pomoći pticama?

Svako od nas može da doprinese zaštiti i oporavku populacije ptica u Srbiji. Evo nekoliko saveta kako da pomognemo našim pernatim prijateljima:

  • Ne bacajte otpad na otvorene prostore, jer on može da sadrži otrovne materije koje mogu da naškode pticama i drugim životinjama.
  • Ne hranite ptice hlebom, jer on može da im izazove probavne smetnje i nedostatak hranljivih materija. Umesto toga, ponudite im seme, voće, orahe ili posebnu hranu za ptice koja se može kupiti u prodavnicama za kućne ljubimce.
  • Napravite hranilicu ili pojilicu za ptice u vašem dvorištu ili na balkonu, posebno zimi kada je hrane i vode manje. Možete koristiti plastične flaše, konzerve, kutije ili drvene daske za izradu jednostavnih hranilica i pojilica. Redovno ih punite i čistite, kako biste sprečili širenje bolesti među pticama.
  • Napravite kućicu za ptice u vašem dvorištu ili na balkonu, kako biste im pružili sigurno i toplo mesto za gnežđenje. Možete koristiti stare cipele, konzerve, kutije ili drvene daske za izradu jednostavnih kućica za ptice. Postavite ih na visini od najmanje 2 metra, na mestu koje je zaštićeno od vetra, kiše i sunca. Očistite ih nakon što se izlegu mladunci, kako biste omogućili novim pticama da se usele.
  • Uključite se u aktivnosti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje se bavi monitoringom, edukacijom, istraživanjem i zaštitom ptica u našoj zemlji. Možete postati član, volonter, donator ili pratilac njihovog rada na društvenim mrežama. Više informacija možete pronaći na njihovom sajtu pticesrbije.rs.

Izvorni tekstovi: