Možda, nije kasno da se posvetimo rešavanju ovog, potencijalnog problema koji je i pretnja za generacije koje dolaze. Ovo nije mešanje u politiku već poziv za sve nas, pa i za one koji se bave politikom, da dobro razmislimo i razmotrimo sve posledice naših aktivnosti u narednom periodu!
Balkanski Centar za Prava Prirode pokrenut Novembra 2024
https://www.instagram.com/balkan_centar_za_prava_prirode/
https://www.facebook.com/BalkanskiCentarZaPravaPrirode
Šta su prava Prirode – https://www.instagram.com/p/DCnMaqhoboo/?img_index=1
Šta je Medjunarodni Tribunal za Prava Prirode – https://www.instagram.com/p/DCpeKPLO3Dq/?img_index=1
Saopštenje za javnost
Vlada Srbije i rudarski gigant proglašeni krivim za potencijalni ekocid
i Kršenje prava Prirode u Homoljskom kraju
Subota, 23.11.2024
Dana 23. novembra 2024. godine, 14. Lokalni Sud za prava Prirode sazvao je onlajn javnu raspravu kako bi se pozabavio ozbiljnim ekološkim i društvenim pretnjama koje predstavljaju aktivnosti rudarenja zlata u Homolju, u Srbiji. Ovaj region u Karpatskim planinama bogat biodiverzitetom je pod neposrednom pretnjom predloženih rudarskih projekata kanadske kompanija Dundee Precious Metals (DPM). Tribunal je okupio lokalne i medjunarodne aktiviste, pravne stručnjake i zaštitnike životne sredine kako bi rasvetlili kršenje prava Prirode i ojačali poziv na ekološku pravdu.
Region u opasnosti
Homolje, dragulj prirodnog nasleđa Srbije, jedan je od poslednjih preostalih netaknutih divljih predela u Evropi. Ovaj izuzetan region je dom za preko 140 zaštićenih vrsta, uključujući evroazijskog risa, surog orla i više od 20 veoma ugroženih vrsta slepih miševa. Njegove netaknute reke i bogati ekosistemi su od vitalnog značaja za sve lokalne životne zajednice i širu ekološku ravnotežu Evrope.
Uprkos svom ekološkom i kulturnom značaju, Homolje je pod ozbiljnom pretnjom. Od 2021. Dundee Precious Metals je tražio dozvolu za istraživanje područja radi eksploatacije zlata, potencijalno koristeći metode ekstrakcije cijanidom. Ove aktivnosti predstavljaju ozbiljne rizike zbog potencijalne seče šuma, uništavanja staništa i zagađenja voda, ugrožavanja životnu sredinu i život onih koji Homolje zovu domom.
Svedočanstva sa fronta
Tribunal je saslušao ubedljiva svedočenja koja naglašavaju ekološke i pravne probleme u Homolju.
Slučaj je predstavila Zoe Lujić, aktivistkinja za prava Prirode i osnivač Earth Thrive i Balkanskog centra za prava Prirode, koja je bila i inicijator i organizator Tribunala. Zoe je otvorila prezentaciju ističući šta je u pitanju: a to je bogata Priroda Homolja i katastrofalna opasnost koju predstavlja eksploatacija zlata u regionu. Ona je istakla očigledna kršenja prava živih bića – da postoje, napreduju i prirodno se razvijaju – i pozvala sudije da donesu presudu u korist života i protiv potencijalnog ekocida.
Predstavljanje slučaja je završeno poetskim omažom Homolju. Video izraz Homoljske poeme, umetnički obrađena od strane mirka nikolić—kolege člana Earth Thrive-a, Balkanskog centra za prava Prirode, i Grupe za zeleni ekstraktivizam na Balkanu—priveo je prezentaciju slučaja dirljivom kraju.
Ksenija Kolerović, nastavnica istorije i aktivistkinja NVO Mlavska Vojska, upozorila je na nepovratna oštećenja vitalnih vodotoka, uključujući reku Mlavu – spomenik Prirode i ključnu pritoku Dunavu. “Homolje nije ne prodaju“, izjavila je ona, naglašavajući potrebu da se zaštiti biodiverzitet i prirodno nasleđe regiona.
Biolog Marko Šćiban dao je u svom stručnom svedočenju: Rudnik zlata – kritično ugrožavanje kompleksnog ekosistema na Homolju izneo naučnu perspektivu, opisujući Homolje kao žarište biološke raznovrsnosti. On je naglasio da su pećinski organizmi verovatno najugroženiji i da i pored slabe istraženosti ove grupe, najmanje 24 vrste slepih miševa zimuje i razmnožava se u regionu. Ovo područje ima na desetine neotkrivenih vrsta i služi kao kritični ekološki koridor“, naveo je on, dodajući da bi rudarstvo nanelo trajnu štetu njegovim jedinstvenim ekosistemima.
Luka Đorđević, srpski pravni stručnjak, kritikovao je rudarske zakone u zemlji, nazivajući ih „najbolje za rudare, ali najgore za Prirodu.” On je detaljno opisao sistemsku korupciju, tajnost i isključenje glasova lokalnih zajednica iz procesa donošenja odluka. “Ugovori i projekti se čuvaju u tajnosti od javnosti, ostavljajući građane nesvesnim i nesposobnim da ostvare svoja prava“, otkrio je Đorđević.
Tribunal je takođe predstavio međunarodne perspektive, kao što je ekvadorski građevinski inženjer Paola Ortiz, koja je podelila lekcije iz svoje borbe protiv rudarenja DPM-a u močvarama Kvimsakoča. Ona je istakla paralele između Srbije i Ekvadora, ističući potrebu globalne solidarnosti u zaštiti ekosistema i očuvanju prava Prirode.
Sue Willman, vodeći UK pravnik za zaštitu životne sredine i pomoćnik direktora i predavač na Pravnoj klinici za ljudska prava i životnu sredinu King’s College u Londonu, naglasila je šire implikacije ovog slučaja, ističući njegovu usklađenost sa novim globalnim okvirima odgovornosti za životnu sredinu. “Ovaj Tribunal slučaj je presudan korak ka utvrđivanju ekocida kao krivičnog dela prema međunarodnom pravu“, navela je Willman.
Poziv na akciju
Rastuća globalna zabrinutost zbog uništavanja životne sredine u regionu Homolja dostigla je kritičnu tačku, a Bernska konvencija sada razmatra podizanje slučaja na ‘aktivni’ nivo . Ovaj slučaj naglašava potrebu za hitnom intervencijom radi zaštitite jednog od poslednjih relativno netaknutih evropskih ekosistema.
Nakon što su saslušali dokaze koje su izneli svedoci o krčenju šuma, zagađenju vode i uništavanju kritičnih staništa, uključujući evroazijskog risa, sudije Tribunala su izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog sistemskih kršenja koje se dovode u vezu rudarskim operacijama Dundee Precious Metals, kao i zbog nedostatka zvaničnih podataka o uticaju na životnu sredinu preko 1.500 već izbušenih istražnih rupa i pretnji sa kojima se suočavaju novinari i zaštitnici životne sredine koji pokušavaju da razotkriju situaciju.
Sudija Frančesko Martone ukazao je na odgovornost DPM-u, koji je „iako je potpuno svestan potencijalno štetnih posledica svojih aktivnosti, nastavio da širi svoja istraživanja u regionu Homolja, stvarajući značajan uticaj na Prirodu i njena prava. Takvo ponašanje dovodi do rasprostranjenog kršenja međunarodnih konvencija čiji je Srbija potpisnica, kao što su Karpatska konvencija, Bernska konvencija, Bonska konvencija, Konvencija o reci Dunav.
Sudija Tribunala Damien Šort istakao je značajnu štetu po životnu sredinu koju je prouzrokovale rudarske aktivnosti u regionu, za koje je, na osnovu opsežnog svedočenja, zaključio da su „prima facie slučaj ekocida.”
Sudija je argumentovano tvrdio da se kumulativni uticaj prošlih, sadašnjih i planiranih aktivnosti mora posmatrati kao celina, zalažući se za Princip Predostrožnosti „ne nanositi dalju štetu“ u u daljem delovanju, i pozvao na donošenje naloga za sanaciju zahvaćenih ekosistema “da se što više oporave.”
Predsednica Tribunala i sudija Ute Koči ponovila je ove pozive, izražavajući duboku zabrinutost zbog trenutnog uništavanja životne sredine izazvanog rudarskim aktivnostima i naglašavajući da je Vlada Srbije odgovorna za sprečavanje dalje štete, pozivajući je da sve istražne aktivnosti i ugovore o koncesijama za eksploataciju nalazišta zlata u homoljskom kraju obustavi na neodređeno vreme: „Ovaj Tribunal proglašava Vladu Srbije i DPM krivim za direktan ili indirektan doprinos kršenju prava Prirode, te je zbog toga hitna obnova i isceljenje Prirode neophodno.
Tribunal je takođe pozvao na veću transparentnost, pozivajući srpsku vladu da otkrije sve relevantne podatke o životnoj sredini i prestane da opstruira učešće javnosti. Tribunal će podneti zvanični dopis u okviru postojece žalbe pred Bernskom Konvencijom a za decembarski sastanak Stalnog Komiteta BC pri Savetu Evrope.
Ovaj, lokalni (jedna zemlja ili region) je bio prvi korak ka učešću na globalnom Tribunalu gde ce sudije doneti i konačnu presudu o ovom slucaju u martu 2025. u Torontu na medjunarodnom Tribunalu na temu kanadskih rudarskih korporacija i njihovih masovnih kršenja prava Prirode i ljudi.
O Tribunalu za prava Prirode
Međunarodni sud za prava Prirode je institucija koju vode građani i koja se bavi kršenjem Prirode, pozivajući korporacije i vlade na odgovornost za uništavanje životne sredine. Nudeći pravne preporuke i pojačavajući glasove građana, Tribunal unapređuje okvir za ekološku pravdu ukorenjen u pravima Prirode.
Od svog osnivanja, Tribunal je saslušavao slučajeve iz Ekvadora, Francuske, Nemačke, Brazila, Evrope i šire, koji pokrivaju pitanja kao što su fraking, krčenje šuma, brane i rudarstvo. Njegove odluke služe kao model za zaštitu planete i promovisanje održivog upravljanja.
Kompletan snimak ročišta dostupan je na Jutjubu ovde. Da biste detaljno istražili slučaj Homolja, posetite odredišnu stranicu sesije:
Carabus (Carabus) ulrichii arrogans Schaum, 1859 – endemični takson za istočnu Srbiju
Slepi miš mali potkovičar
Kontakti za medije:
Zoe Lujic, Earth Thrive & Balkanski Centar za Prava Prirode, Organizatorka srpskog Tribunala
📧zoelujic@earth-thrive.org
Natalia Greene, Sekretarka Tribunala
📞 +593 99 944 3724
📧 natalia@garn.org
Josefina Mosle, voditeljka komunikacija
📧 communications@garn.org