Kada pričamo o turističkim potencijalima opštine Petrovac na Mlavi, nekako uvek, negde na margini se nalazi priča o jedinom pravom izletištu Trest, smeštenom u još uvek potpuno prirodnom okruženju podnožja Homoljskih planina.
Mnogo je onih, koji se sa setom prisećaju, kako je nekad bilo i kojima još uvek nije jasno gde smo to pošli. Jedan od njih je u svojoj objavi na društvenim mrežama napisao: “Nekad davno…. u posleratnom vremenu socijalizma , ljudi su osetili ovaj predeo na drugi način….da ovaj prelep podhomoljski kraj iskoriste u rekreativno-obrazovni način …oni su našli da ovaj prelep predeo može da posluži svrsi da se njihova deca školskog uzrasta obrazuju u okviru van nastavnih aktivnosti učestvujući u Savezu izviđača ili raznim pionirskim organizacijama recimo udruženje botaničara ili drugo , da se druže u ovim vrletima, da se približe prirodi i da bolje upoznaju i shvate prirodu i na kraju krajeva da zavole prirodu…e zato su njihovi roditelji pedesetih i šesdesetih godina prošlog veka sagradili ove prelepe zgrade u kojima je boravilo nekoliko desetina generacija njihove dece. Tu je dovedena struja,voda na svakom koraku ,izvori čiste izvorske vode …prelepe livade podhomolja mamile su dečiju igru i vaspitanje i obrazovanje….a Vitovnička reka svojim svežim oduškom dala deci oran i rumen obraz na licu….rekreativnost, koja je značila zdravlje, svežinu, znanje, uzbudljivost i upoznavanje životne discipline…Prošlo je sve to…kao uostalom i sve ono što se ne gaji mora da uvene…Danas gledamo sa setom ove ruševine….“.
Pročitajte celu objavu, možda nam nešto i dopre do svesti o tome da smo krenuli u pogrešnom smeru.